Profesionalna deformacija?
VeÄ?eras sam se ozbiljno priupitao koliko zapravo kompjuteri i IT uopÅ¡te imaju uticaja na moj život i doÅ¡ao sam do zabrinjavajućeg zakljuÄ?ka: veoma. ;)
Setio sam se scene sa vežbi iz baza podataka na VETÅ u: tri ortaka i ja sedimo u istom redu, vežbe uveliko u toku, upaljen NetMeeting. Krećemo da priÄ?amo (tj. kucamo) neke gluposti, umiremo od smeha, možda je bolje reći vriÅ¡timo - ali samo na ekranu: chat prozor krcat smajlijima, %$#!, hahah i heheh, a naÅ¡a lica nepomiÄ?na.
Onda, scena sa DataProtection konferencije: bc i ja se smorili i seli na kafu u kafić u okviru SC-a (ili je beÅ¡e Interkontinental? Ma, nema veze...) i tipkamo po bc-ovom laptopu. bc-u je trebala neka Å¡ifra i da sluÄ?ajno neko ne bi Ä?uo, ja Å¡ifru napiÅ¡em u konzoli. U tom trenutku, do nas dotrÄ?i neka klinka, baci pogled na LCD i otrÄ?i, a nas dvoje u "paranoju": nju je zapravo poslao njen tata da proÄ?ita tu Å¡ifru sa reÄ?ima: "Run now, my child, and fetch me the password! Don't forget that I am your parent, so I can kill you, or bind you to the bed interface at home!" (kurziv posmatrajte kao "zabrinjavajući IT momenat". Ko razume, razume; a ko ne - možda je tako i bolje. Makar znate da niste prsli sa mozgom. ;)))
ReÄ?i poput "random" i "default" se sad koriste u svakodnevnom govoru. Mala kućna mreža koju koriste svi ukućani postaje iz dana u dan sve normalnija pojava (bila je priÄ?a i na Slashdotu o tome kako se sve Ä?ešće sreću kućne mrežice sa instant messaging-om pomoću kog se pita Å¡ta ko hoće za ruÄ?ak). Priznajem, nemam život... ;P Ali zato imam pet kompjutera! Ej... Stani! Ne diži te žaluzine!