Gledam ja tako “Waking life” sa svojom devojkom danas i mama posle uljudnog kucanja ulazi u sobu i sa najÅ¡lihtarskijim izrazom lica mi saopÅ¡tava da je nekim klincima iz kraja geknuo kompjuter i, jadni, nemaju nikog drugog da iscim… ovaj, zamole za pomoć i da je onaj dan u nedelji kad se Ä?ine dobra dela.
Ku’ ću Å¡to ću, odem ja da vidim Å¡ta je; ispostavi se da je neki komÅ¡ija znalac presvirao refresh rate i da je monitor pametno odbijao da se upali. Sredio sam to brzo, na Å¡ta će klinac: “Super, hvala ti… Jednog dana kad budeÅ¡ imao vremena doći ćeÅ¡ da mi sve srediÅ¡… Sad ću da kupujem novi kompjuter, zvaću te da ideÅ¡ samnom u kupovinu da mi kažeÅ¡ Å¡ta da kupim…”
Err… ReÄ?ima David Iserija, izvini, ali “Fuck you. No way.”
Ja ne znam Å¡ta je toj deci danas… Sve bi na gotovo, ni prstom da maknu.
